Водич · 5 минута читања

Како одржати пријатељство дописивањем

Прва два писма су лака: обоје сте радознали и има толико тога да се исприча. Право питање стиже код четвртог или петог писма: шта сад да напишем? Зашто одговор касни? Добра вест је да дуго дописивање не стоји на великим темама, него на малим навикама.

Одговарај човеку, не само писму

Кад стигне ново писмо, немој одмах да седнеш да одговараш. Прочитај га, сачекај дан, па га прочитај поново. Други пут ћеш приметити друге ствари: испит поменут успут, мачку у једној реченици, мисао која се завршава са „ма, небитно“.

Врати се баш на то у одговору. Питање „Како ти је прошао испит?“ показује да је писмо пажљиво прочитано. Људи највише пишу тамо где осећају да их неко слуша.

У сваком писму отвори мали прозор

Тема никад не нестане, нестану само оне велике. Опиши мали тренутак из своје недеље: реченицу коју си чуо у аутобусу, необично воће на пијаци, први мирис кише.

Свакодневица неког места је ономе ко је далеко најзанимљивија ствар. Твој сасвим обичан доручак на другом крају света је мала загонетка.

Започните нешто заједно

Већина дугих дописивања има заједнички пројекат. Можете да читате исту књигу и пишете једно другом о њој поглавље по поглавље, да шаљете по једну песму у сваком писму или да учите једно друго речи недеље из свог језика.

Мали ритуал решава питање „шта уопште да напишем?“. Пола следећег писма је већ спремно.

Не брини због кашњења, ни због објашњавања

Свако понекад има пуне руке посла. Одговор може да касни недељу дана, понекад месец. Најчешће то није незаинтересованост, него просто живот.

Кад ти касниш, не треба дуго извињење; „Месец је био луд, али нисам те заборавио“ сасвим је довољно. Кад касни друга страна, немој да пожурујеш. Кратка, топла порука држи врата отворена: „Сетио сам те се, надам се да је све у реду.“

Дуго писмо, кратка журба

Лепота писма је у времену за размишљање које ћаскање никад не даје. Напиши неколико пасуса, доведи мисао до краја и, ако треба, остави нацрт да преноћи.

На Letterbird-у писма путују неколико сати. То чекање није мана, него ритам дописивања. Свако чита и пише својим темпом.

Временом иди мало дубље

После неколико писама можете отићи даље од времена и хобија: зашто си се одселио из неког града, чега си се плашио као дете, шта те у последње време радује.

Без форсирања. Отвори се мало сам, и друга особа ће доћи кад буде спремна. Пуно име, адреса и број телефона ипак могу да сачекају док неког стварно не упознаш.

Дописивање може да се заврши, и то је у реду

Нека пријатељства дописивањем трају годинама, нека се заврше после неколико писама. Обоје је нормално.

Ако одговора дуго нема, напиши последње топло писмо и пусти. У међувремену можеш да се дописујеш и са неким новим. Нови пријатељ за дописивање не замењује старог, него отвара сопствени прозор.

Твоје следеће писмо чека

На Letterbird-у нема журбе: нема облачића „куца…“, нема притиска потврда о читању. Прочиташ писмо, дан размишљаш о њему, па изабереш коверат и марку и пошаљеш одговор на пут. Тако дописивање расте.